Poslednji_put_zajedno Apr 2026

Marko se blago nasmejao, ali taj osmeh nije dopirao do njegovih očiju. „Kišobran koji se polomio na pola puta do tvoje zgrade. Bio sam skroz mokar, a ti si se smejala toliko da nisi mogla da otključaš vrata.“

„Sada ćemo ustati,“ odgovorio je tiho. „Platićemo ovaj račun, izaći ćemo na različita vrata i nećemo se okretati. Jer ako se okrenemo, Jelena, ostaćemo ovde zauvek, zarobljeni u onome što je moglo biti.“ poslednji_put_zajedno